Svetski dan hrane, 16. oktobar, kao i celi oktobar – mesec pravilne ishrane, prilika je da se ukaže na njenu važnost , pošto je od izuzeznog značaja za pravilan rast i razvoj dece, za normalno funkcionisanje organizma i za zdrav život.
U Srbiji se 16. окtоbаr obeležava оd 2001, a ove godine pod sloganom „Prаvilnа ishrаnа – dоstupnа i pristupаčnа svimа. Zа svеt bеz glаdi”.
Dr Osvit Čpajaković iz čokanskog Doma zdravlja istakao je na talasima Naxi Max radija da je u svetu u celini došlo je do velikih promena u načinu ishrane građana, kao posledice migracija stanovništva, ekonomskih promena i globalizacije svetskog tržišta hrane uopšte.
– Nekad tradicionalan način ishrane sa sezonskim namirnicama, koje uspevaju u datoj sredini, promenjen je i sada se ishrana sastoji u unosu industrijski obrađene hrane, energetski bogate, ali sa malom nutritivnom vrednošću – rekao je dr Čpajaković.
On naglašava da u ishrani dominiraju visoko prisustvo masnoća, šećera, mesnih prerađevina i tzv. gotova hrana.
– Običaj da se tradicionalni obroci pripremaju kod kuće je promenjen, pa se tako danas jede hrana spremljena u restoranima ili fabrički pripremljene namirnice. Poledice svega toga su, naravno, nepravilna ishrana i posledična gojaznost, i sve ono što takve pojave nose, a to su dijabetes, tj. šećerna bolest, obolenja srca i krvnih sudova itd. Podaci govore da je više od 800 miliona ljudi u svetu danas gladno, i pothranjeno – ukazuje dr Čpajaković.
Prema njegovim rečima u oba slučaja brine činjenica da su mlađi naraštaji takođe izloženi problemu neadekvatne ishrane.
– Institut „Batut“ navodi podatak da od šest hiljada vrsta biljaka gajenih tokom ljudske istorije danas samo šest vrsta obezbeđuje više od 50 odsto dnevnog energetskog unosa. To pokazuje da se prilično jednolično hranimo. Isto tako, bitan faktor koji utiče na ishranu jesu klima i klimatske promene – suše, poplave i problemi u vezi sa snabdevanjem vodom – upozorava dr Čpajaković i potvrđuje da se u svetu, nažalost, ne mala količina hrane ne potroši, već praktično završava na otpadu, naročito u visokorazvijenim zemljama.
Dr Čpajaković podseća i da pravilna ishrana podrazumeva tri redovna obroka dnevno – doručak, ručak i večeru i dve užine; nije dobro ni zdravo propuštati nijedan, a uz to valja izbegavati tzv. brzu hranu.
– Postoji takođe i piramida ishrane o kojoj smo već prethodnih godina govorili, a ona nas u stvari uči koliko bi trebalo od pojedinih vrsta hrane uključiti u dnevni obrok. Primera radi, bazu piramide čine žitarice i proizvodi od žitarica, dok su masti i ulja u samom vrhu ove piramide – dakle njih bi najmanje trebalo da konzumiramo – savetuje dr Čpajaković.
Doktorova preporuka građanima jeste da se hrane redovno, bez preskakanja obroka, da u organizam unose dovoljno voća, povrća, ali i ribe, kao i da piju dovoljno vode. Uz to, preporučuje zdrave stilove življenja, odnosno fizičku aktivnost i, svakako, izbegavanje duvana i alkohola.
